talas.rs

Vreme čitanja: 4 minuta Evropska unija se već nekoliko godina suočava sa ozbiljnim egzistencijalnim krizama – od čak ne više ni toliko haldnog rata sa Rusijom zbog invazije na Ukrajinu, gubitka kompetitivnosti zbog preambiciozne ekološke ili energetske politike, preregulisanosti poslovnih aktivnosti na još nedovršenom zajedničkom tržištu, rastuće konkurencije Kine u oblastima u kojima je do pre samo par godina to bilo nezamislivo (automobilska industrija i nove tehnologije), institucionalne...

Društvo,Popularna nauka,Vruće teme | Vreme čitanja: 10 minuta U svakoj profesiji, pa samim tim i u nauci, ima najrazličitijih tipova, od najboljih do najgorih. O najboljima se često govori, možda i suviše, mada često tek posthumno. O najgorima retko; ako se to i čini, najčešće je ili u situaciji koja je nasilno politizovana (npr. krizni štabovi u doba pandemije) ili samo kao surogat za osporavanje naučnog saznanja kao takvog.

Društvo,Politika,Vruće teme | Vreme čitanja: 6 minuta Photo:GORANN SRDANOV I što pogledam sve je pjesma i čega god se taknem sve je bol – Ivo Andrić, Ex Ponto Prvobitno podešen na 7min do ponoći davne 1947. godine, Sat sudnjeg dana od tada je vraćan 8 puta unazad, no 18 unapred, a najbliže ’katastrofi’ nalazimo se danas – čak 89s do nje.

Vreme čitanja: 3 minuta Photo:Unsplash Predstavljeno kao temelj prosperiteta za EU, jedinstveno evropsko tržište zapravo krije mozaik nacionalnih regulativa, kao i inflaciju propisa koji stižu iz Brisela, a koji usporavaju, otežavaju ili onemogućavaju trgovinu među državama članicama. Daleko od toga da obezbeđuje stvarnu slobodu kretanja kapitala, robe, usluga i ljudi, ovakvo stanje preduzećima nameće stvarne, a često nevidljive troškove.

Vreme čitanja: 4 minuta Photo:TheStandingDesk on Unsplash Ili bar tako kaže MMF u aprilskom izdanju publikacije World Economic Outlook, gde je jedno celo poglavlje posvetio starenju radne snage i njenom uticaju na ekonomska kretanja. Pošto je ovo poglavlje nakon onoga gde se prognoziraju globalna ekonomska kretanja, verovatno ga je retko ko pročitao.

Vreme čitanja: 5 minuta Photo by Ani Kolleshi on Unsplash Tišina pred kliničkim bombardovanjem Kada pacijent podnese zahtev za lek koji može promeniti tok bolesti—kao što je Skyclarys za Friedreichovu ataksiju—on očekuje zvaničan odgovor, jasan status svoje molbe i transparentnu proceduru. Umesto toga često dobija tišinu: “čekajte rešenje”. To je trenutak u kojem sistem prelazi iz pasivnog u akt agresije – jer nečinjenje takođe nanosi štetu. Ta tišina nije neutralna. Ona ima težinu, ima posledice.

Vreme čitanja: 3 minuta Photo:AI Šta se dešava kada obrazovanje postane ideologija? Sredinom 20. veka, škole u komunističkim zemljama bile su oruđe države. Časovi istorije postajali su hagiografije Sovjetskog Saveza. Primeri iz matematike preuzimani su iz vojne proizvodnje. Čak se i književnost povinjavala marksističkoj dogmi. Ali šta je sve to ideološko školovanje uradilo ljudima koji su kroz njega prošli? Dve nove studije jedna iz Finske, druga iz Poljske nude odgovor: indoktrinacija funkcioniše.

Popularna nauka,Vruće teme | Vreme čitanja: 6 minuta Photo:DALL·E Ko, prijatelji, jednom jada okusi, Taj zna, kad hukne bura nesreće, Da ljudi onda od sveg lako strahuju; No duva l’ vetar blago, tad se uzdaju Ta ista sreća da će svagda duvati… Eshil, Persijanci (472. pre n.e.) Reči carice Atose (u odličnom prevodu Miloša N.

Vreme čitanja: 4 minuta Photo: VMA Vreme kao etički izazov U savremenom zdravstvenom sistemu jedno pitanje sve glasnije odzvanja: koliko dugo je opravdano da institucije odlažu odluku kada bolest neprekidno napreduje – posebno kada je reč o teškim i retkim bolestima? Problem vremena u donošenju medicinskih odluka koje se tiču retkih bolesti i od kojih zavise životi – nije samo administrativni izazov, već duboko etičko pitanje.

Vreme čitanja: 4 minuta Photo: Unsplash Kada država odlučuje da li će spasiti jedno dete za milion evra ili obezbediti ortopedska pomagala za hiljade, ulazimo u najmračnije raskrsnice savremenog zdravstva. Zamislite da vam neko kaže da je vaš život preskup. Ne direktno, ne brutalno, ali kroz niz birokratskih odluka, odbijenih molbi i pozivanja na statistike. Zamislite da znate da lek postoji, ali da je toliko skup da država dvoumi da li da uloži u vas – ili u hiljade drugih.