Is this you? As a journalist, you can create a free Muck Rack account to customize your profile, list your contact preferences, and upload a portfolio of your best work.
Claim your profile
Articles by Zoran Radovanovic
Kako se sačuvati od raka?
Novotvorine – za koje ćemo koristiti odomaćene reči stranog porekla neoplazme ili tumori – fundamentalno su povezane sa evolucijom višećelijskih organizama. Od kada su ćelije prestale da žive samostalno i počele da sarađuju u okviru većeg organizma, nastao je rizik da neka od njih „prekrši pravila“ i počne nekontrolisano da se deli.
Za dug život najvažnije je dobro odabrati roditelje
Čuvena Barkerova hipoteza o fetalnom poreklu bolesti (engl. Fetal Origin of Disease) začeta je još pre 40 godina. Vremenom nagomilavanim dokazima koji su joj išli u prilog, postala je široko prihvaćena teorija. Sada se o njoj govori u širem kontekstu kao o razvojnom poreklu zdravlja i bolesti (Developmental Origins of Health and Disease). Barker je 1986. godine objavio da su u prvim decenijama 20.
Koje profesije najviše skraćuju život?
Činioci odgovorni za zdravlje i bolest su složeni, isprepleteni i teško podložni lakom otkrivanju, čak i ako se posmatranje pojednostavi isključivanjem genetičkih uticaja. Kada bi ambiciozan maturant s mnogo truda analizirao obilje podataka, verovatno bi mu nepismenost iskočila kao najvažnija odrednica lošeg zdravlja i prevremene smrti.
Kako se knez Miloš obračunavao sa antivakserima
Kneževina Srbija je još 1839. godine donela Zakon o pelcovanju boginja. Za siromašnu zemlju – sa samo 11 diplomiranih lekara u državnoj službi na oko 650.000 stanovnika – sprovođenje ovog zakona predstavljalo je ogroman izazov. Radi sticanja poverenja naroda, država je primenila sistem „odozgo nadole“. Prvo su morala da budu vakcinisana deca svih državnih službenika, oficira i profesora. Taj pristup je razbio nepoverenje kod naroda podozrivog prema svakoj novotariji.
Protiv vakcina, protiv razuma
Od čuvenog Dženerovog otkrića vakcinacije proteklo je 230 godina. Skoro toliko traju i otpori metodi sa kojom je on upoznao svet. Engleski karikaturista Džejms Gilrej objavio je 1802. godine karikaturu na kojoj Dženerovim pacijentima iz ruku, nosa, očiju i drugih delova tela počinju da izrastaju mali rogovi, kravlje glave i repovi.
Od „Kluba 27“ i muzičara do najranjivijih među nama
Uzroci i faktori rizika za poremećaje zdravlja najčešće se otkrivaju epidemiološkim studijama, tj. upoređivanjem različitih segmenata populacije, njihovih nepromenljivih (pol, uzrast, nasleđe) i promenljivih osobina (navike, ponašanje, profesionalna i druga izloženost). Ishod istraživanja je izvesniji ukoliko su činioci odgovorni za obolevanje potentniji.
Od ovčijih boginja do zostera: Vredi li uložiti u vakcinu koja čuva mozak?
Gledao sam ljude kako se previjaju zbog kamena u bubregu, prisustvovao sam i porođajima, ali sam svestan da je jedno biti makar i vrlo empatičan svedok, a sasvim drugo žrtva pokretanja kamena u bubrežnoj karlici ili mokraćovodu, odnosno prolaza novorođenčeta kroz porođajni kanal. Po intenzitetu bola, u tu kategoriju nekada spada i herpes zoster, o kome, srećom, takođe ne posedujem lično iskustvo. Reč je o poznom recidivu ovčijih („srednjih“) boginja, vodenih kozica, odnosno varičele.
Ivermektin – za životinje ili za ljude?
Ivermektin, aktivan sastojak jedne bakterije iz zemljišta, otkriven je još 1975. godine. Odmah je prepoznat kao dragocen lek koji se u veterinarskoj medicini široko koristi protiv parazitoza. Još pre skoro 40 godina odobren je i za lečenje ljudi obolelih od sličnih infekcija. Veliki značaj imao je i još uvek ima u suzbijanju rečnog slepila, stručno poznatog kao onkocerkijaza ili onkocerkoza.
Šta maslinovo ulje zaista čini našem zdravlju?
U ambicioznom istraživanju, zasnovanom na 206 zbirnih analiza, upoređivani su efekti različitih vrsta ulja. Pokazalo se da: a) mononezasićene (engl. akronim MUFA) i polinezasićene masne kiseline (engl.
Treba li da se plašimo groznice zapadnog Nila?
Već tri nedelje objašnjavam po medijima da pojava groznice zapadnog Nila (u daljem tekstu GZN) u Srbiji tokom leta nije nikakvo iznenađenje. Njen uzročnik, virus istog naziva kao i bolest, postao je deo životne zajednice u kojoj obitavamo. Dok je ptica, kao rezervoara zaraze, komaraca kao prenosilaca virusa i nas, kao vrste podložne zaražavanju, ta bolest će ovde carevati.
Šta smo naučili iz dve epidemije?
Na ovim prostorima masovno se stradalo od boleština i ratova, a ranije i od gladi. Samo u proteklom veku beležene su pogubne epidemije kolere (Drugi balkanski rat), pegavca, vašljivog povratnog tifusa, trbušnog tifusa, paratifusa i „španske groznice“ (Prvi svetski rat), te pegavca, trbušnog tifusa i paratifusa (Drugi svetski rat). Sve te – i mnoge druge – zaraze koje su nekada harale u epidemijskom obliku sada se doživljavaju kao epizode iz daleke prošlosti.
Avokado ludilo: „Zdrave masti“, superhrana ili statusni simbol?
Retke su namirnice koje su, kao avokado, za samo pola veka prešle put od malo poznatog tropskog voća do mnogo hvaljenog nutritivnog izvora zdravlja, pa zatim i do kultnog pratećeg posluženja za posebne prilike. Bilo je na tom pohodu i neosnovanog osporavanja i uglavnom osnovanih hvalospeva, ali su – uz naučne argumente – važnu ulogu u popularisanju avokada igrali i komercijalni interesi proizvođača.
Šta kriju Faučijevi dnevnici
Krajem jula u Vašingtonu je obavljeno saslušavanje uglednog lekara Entonija Faučija – koga pamtimo kao u svetu najprepoznatljiviji lik tokom pandemije kovida 19 – pred Odborom za unutrašnju bezbednost i vladine poslove Senata SAD. Predsedavajući odbora, senator Rend Pol, zvanično je zaključio saslušanje i najavio da je za prvu nedelju avgusta zakazano glasanje o rezoluciji kojom bi se Fauči proglasio krivim za nepoštovanje Kongresa (contempt of Congress) zbog odbijanja da svedoči.
Zašto nas AI nagovara da ostanemo kod kuće umesto da odemo kod lekara?
Nedavno je Forbes Serbia prikazao rezultate velikog istraživanja obavljenog februara i marta ove godine u 20 evropskih zemalja uz učešće preko 20.000 ispitanika. Kao ključan zaključak, naši mediji su izdvojili podatak da se odrasli građani Srbije i Rumunije – kada se zainteresuju za zdravstvene teme, obično zbog narušenog zdravlja – više od svih ostalih oslanjaju na veštačku inteligenciju (u daljem tekstu VI, po analogiji sa engleskim akronimom: AI = artificial intelligence).
Cena brze ljubavi: Prečica do partnera ili nova forma usamljenosti?
Nedavno me je koleginica zamolila da budem recenzent njenog književnog prvenca. Ceo radni vek provela je kao epidemiolog u Savetovalištu za HIV Studentske poliklinike u Beogradu, pa je poželela da svoja iskustva pretoči u zbirku priča. Onespokojila me je ta ideja, jer su i iskusni književnici lomili zube na klizavoj temi saopštavanja dijagnoze koja je – bar u vreme kada je doktorka počinjala da radi – označavala smrtnu presudu.
Holizam u medicini: Zašto se veruje isceliteljima?
Nedavno sam pisao kako je važno bez ushićenja, sa potrebnom dozom kritičnosti, prihvatati iskustva kineske tradicionalne medicine (Holističko lečenje na ’Dedinju’: Šta donosi kineska medicina u srpsku kardiologiju?). Tom prilikom sam se osvrnuo i na manipulaciju praktičara različitih oblika alternativne medicine koji se, uprkos međusobnim razlikama, slažu u jednom stavu: njihov koncept je, navodno, holistički, a pristup zastupnika zapadne naučne medicine – opet navodno – lišen je tog kvaliteta.
Masturbacija: Od greha i inkvizicije do medicinskih činjenica
najdramatičnijih preokreta u istoriji seksualnosti. Zvučalo bi malo prejako, ali ne bi bilo pogrešno ni ako bih poslednje tri reči u prethodnoj rečenici zamenio izrazom „u istoriji civilizacije“. Masturbacija je jedno od najčešćih ljudskih seksualnih ponašanja, a predstavljala je vulkan mitova, moralne panike i pseudonauke. Njena istorija odražava promenljive verske, kulturne, medicinske i naučne stavove prema seksu tokom vremena.
Štok od vrata nije najsigurnije mesto: Kako preživeti zemljotres
Snažno se tresla zemlja u Venecueli izvečeri 24. juna ove godine. To je područje na granici dve tektonske ploče i ima dugu istoriju sličnih udara. Najtragičnijem do sada, zabeleženom 1812. godine, procenjena magnituda bila je 7,7 po Rihterovoj skali. Razrušio je obalnu regiju La Gvajru i priobalni Karakas na Karipskom moru, odnevši sa sobom između 15.000 i 20.000 ljudskih života. Zemljotres na početku ovog leta pogodio je isto područje.
Holističko lečenje na „Dedinju“: Šta donosi kineska medicina u srpsku kardiologiju?
Krajem maja objavljeno je da Institut za kardiovaskularne bolesti „Dedinje“ uvodi kinesku tradicionalnu medicinu (KTM) u svoju redovnu kliničku praksu. Potpisan je Memorandum o saradnji sa Univerzitetom za tradicionalnu kinesku medicinu u Pekingu, a cilj ovog partnerstva je „uvođenje holističkog pristupa pacijentima, spajanjem drevnih kineskih metoda i savremene zapadne medicine“.
Noćna mora Mundijala 2026: Sve opasnosti najmasovnijeg događaja u istoriji čovečanstva
Ljubitelji sporta uživaju u nadmetanju fudbalskim umećem reprezentacija iz 48 zemalja. Takmičenje se održava u 16 gradova na teritoriji triju država Severne Amerike – Meksika, SAD i Kanade – i trajaće punih šest nedelja, sve do finala planiranog za 19. jul.
Zašto se i dalje svađamo oko fluora: Nije pitanje da li pomaže, već u kojoj dozi
Kada se traga za istorijskim prioritetima, dolazi se do članka jednog nemačkog lekara iz 1874. godine koji opisuje Hanterove pastile (Hunter’s lozenges), tada popularne u Engleskoj, navodeći da sadrže soli fluora i da se koriste u prevenciji karijesa.
Kraj sezonskog bockanja: Stiže li univerzalna vakcina u obliku spreja za nos?
Vakcine su izmenile život savremenog čoveka u meri koju teško može i da nasluti. On danas ne strahuje da li će mu deca pomreti od zaraza sprečivih vakcinama. Velike boginje su iskorenjene, difterija, tetanus i niz drugih bolesti su eliminisane, a neke – poput malih boginja – odnesu po neko dete sporadično, obično kada neodgovorni čudaci, tzv. antivakcinaši, svojim izmišljotinama odvrate deo zabludelih roditelja od vakcinacije.
Između stida i zdravlja: Sve što treba da znate o prdenju
Postoje zvučni efekti funkcionisanja naših unutrašnjih organa koji su normalni i neizbežni, ali se o njima ne govori u pristojnom društvu. Glasno ispuštanje gasova, makar i kroz usta, tj. podrigivanje, tema je koja se izbegava čak i u rubrikama o zdravstvu. I krčanje creva čini da se ljudi osećaju nelagodno. Rezultat je da se malo zna o stvaranju i naglom dospevanju gasova u spoljnu sredinu, pa se i raspoložive mere sprečavanja i otklanjanja ovih tegoba nedovoljno koriste.
Beli luk: Od demona do holesterola
Beli luk je jedan od artikala na koji Kina skoro da ima monopol u svetskim razmerama. Proizvodnja je velikim delom koncentrisana u okrugu Đinsiang, koji važi za „svetsku prestonicu belog luka“. U toj velikoj zemlji godišnje se odgaji preko 21 milion metričkih tona ove povrtarske biljke, što čini skoro tri četvrtine globalne svetske proizvodnje. Još impresivniji je podatak da se udeo Kine u međunarodnoj trgovini belim lukom kreće oko 80-90 odsto.
Hantavirus kao slepi putnik: Lokalna plovidba i globalna panika
Platežni turisti, spremni da izdvoje dvadesetak hiljada evra za „krstarenje života“, krenuli su s juga Argentine, iz Ušuaje, reklamirane kao „kraj sveta“, 1. aprila 2026. na višenedeljno putovanje holandskim ekspedicijskim brodom MV Hondius. Plovili su iznad Antarktika i svraćali na ostrva u južnom Atlantiku. Uživali su prvih desetak dana.
Vreme prolazi, Černobilj ostaje
Malo posle ponoći, 26. aprila 1986. godine, nuklearnu elektranu u ukrajinskom Černobilju, blizu granice sa današnjom Rusijom – u to vreme su obe zemlje činile Sovjetski Savez – pogodio je katastrofalan udes, ni pre, a srećom ni posle toga, nikada zabeležen u istoriji civilizacije. Eksplodiralo je jezgro četvrtog reaktora; deo radioaktivnog sadržaja – skoro 200 tona – bukvalno je „otišao u nebo“, a u samom reaktoru i nad njim buktao je plamen.
Anatomija suicida: Brojke, mitovi i političke zloupotrebe
Oko milion ljudi u svetu digne ruku na sebe svake godine. Nedavna analiza samoubistava (suicida) u 183 zemlje pokazala je da na mapama i više i manje industrijalizovanih delova sveta postoje „crna polja“ sa većom učestalošću suicidnih misli, pokušanih i ostvarenih nasilnih okončanja sopstvenih života. Globalno uzev, uzrasno standardizovane godišnje stope samoubistava – to znači, kada se otklone razlike između upoređivanih populacija po uzrastu – smanjene su tokom protekle decenije, od 2010.
Krvna slika i skrivene zamke: Zašto laboratorijski nalaz nije uvek odraz zdravlja?
Prosečan ili tipičan čitalac je fiktivan lik, zanimljiv istraživačima javnog mnjenja da bi definisali ciljnu grupu kojoj se obraćaju, ali u praksi se sve svodi na dugu kolonu pojedinaca sa čelom daleko udaljenim od začelja. Razmak se zgusne kada je reč o opštoj, svima bliskoj temi, poput troškova života ili zaštite životne sredine, a razvuče ako se pokrene pitanje razumevanja teorije verovatnoće ili inferencijalne statistike.
Pomaže kanda ašvaganda
Na tržištu suplemenata stalno se javljaju novi ili ponovo ulaze u modu ranije popularni preparati. Tako naši ljudi u poslednje vreme često lome jezik pokušavajući da izgovore reč ašvaganda, kojom se na sanskritu označava zimzeleni grm poznat u botanici pod latinskim nazivom Withania somnifera. Izvorni naziv ukazuje na osobinu ašvagande da miriše na mokrog konja (ašva = konj, ganda = miris), a njeno latinsko „lično ime“ – somnifera – upućuje na svojstvo da izaziva pospanost.
Čeka li nas sve Alchajmer?
Da ne okolišamo sa odgovorom: kako sada stoje stvari, Alchajmerovu bolest će izbeći samo ljudi koji ne požive dovoljno dugo ili koje ne pogodi neka druga, manje česta vrsta demencije (ako, recimo, vaskularna demencija opustoši mozak, „Alchajmer“ – kako se ova bolest i među stručnjacima često žargonski označava – nema šta da razgrađuje).
Lažni lek za izmišljene gliste
Nedavno me je kafanski drugar izvukao iz društva i zamolio za savet. Brinuo ga je sićušan papilom („viseća bradavica“) na vratu. Čitao je, veli, da je ta jedva vidljiva izraslina samo pokazatelj da mu je organizam pun parazita, ali da mu „lek“ Parazol ne pomaže. Brecnuo sam se na njega da treba da ga je sramota što je, kao ugledan stručnjak i javna ličnost, glupo lakoveran i vratio sam se društvu za stolom.
Najznačajnija medicinska otkrića za poslednjih 25 godina
Navršila se četvrtina tekućeg stoleća, pa je to za mnoge bila prilika da sumiraju najznačajnije doprinose nauci u proteklom periodu. Zbog svog ugleda, posebnu pažnju izaziva lista čuvenog medija National Geographic. Izdvojeno je 25 otkrića, a svako je praćeno kratkim objašnjenjem, obično svedenim na rečenicu ili dve.
Četiri scenarija kako je stvarno došlo do pandemije kovida 19
Uporedo sa pojavom pandemije, pre više od šest godina, krenula su i nagađanja kako je ona nastala. U stvorenoj atmosferi neizvesnosti i straha, i u svetskoj i u našoj javnosti kružile su razne teorije zavere. Ma kako bila nesuvisla, kod nas je na relativno plodno tlo naišla tvrdnja o biološkom oružju. Zastupali su je neki vodeći političari, ali i lekari koji su važili za ugledne, a bili su željni političke karijere.
Koliko je opasan Nipa virus?
Već nedeljama su mediji u svetu zaokupljeni razmatranjem mogućnosti da se Nipa (piše se Nipah) virusi raseju po svetu. U naučnim krugovima ta dilema prisutna je mnogo duže. Svetska zdravstvena organizacija (SZO) još 2018. godine stavila je Nipa virus (NiV) na listu potencijalnih uzročnika budućih masovnih epidemija i pandemija (u zvaničnoj terminologiji, to su narodnozdravstveni događaji od međunarodnog značaja). Listu čine: 1. Bolesti izazvane Nipa i Henipa virusima (NiV i HeV); 2.
Kada su suplementi štetni po zdravlje?
Tržište dijetetskih suplemenata (vitamina, minerala, biljnih napitaka i dr.) u Srbiji, kao i u svetu, već decenijama predstavlja slobodno lovište na nesrećne bolesnike, ali i na mnoge naivčine željne informacija o očuvanju sopstvenog zdravlja. Suplementima se, nasuprot propisima, pripisuju lekovita svojstva, uz korišćenje medicinskih simbola i pseudonaučnih tvrdnji.
Koliko nam trebaju slobodni radikali i antioksidanti?
Pored lokalnih, za nas karakterističnih bojazni poput umišljenog straha od promaje, postoje i strahovi koje delimo sa ostatkom sveta, kao što su zazor od vakcinacije, od vodene pare zaostale iza aviona na velikim visinama („hemijskih tragova“, odnosno hemtrejla ili kemtrejla), od HAARP-a i od niza drugih uobraženih ili delimično realnih opasnosti.
Kako smršati: Dijeta, ozempik ili operacija
Decenijama je duvan važio za najveći sprečivi uzrok prevremenog umiranja u industrijski razvijenom svetu. Kako je u toj populaciji pušenje sve ređe, njegovo mesto preuzima gojaznost, koja je na još širem području – i van granica političkog Zapada – najvažniji uzrok odstupanja od punog zdravlja. Važno je protumačiti navedenu razliku između uzroka umiranja i uzroka odstupanja od punog zdravlja.
Ko je „meda“ a ko je debeo
Kao masovna pojava, gojaznost je – istorijski gledano – skorašnji fenomen. Milenijumima je povećana telesna masa mogla da bude privilegija samo svetovnih i crkvenih velikodostojnika, lišenih potrebe da rade, a izloženih obilju digestivnih izazova. Ostatak populacije naporno je ulagao svoju fizičku snagu u preživljavanje, a retko, ako ikada, bio je sit. U toj masi naroda uslova za gojaznost nije bilo.
Da li je prljavština korisna za zdravlje?
Još pre 40 godina Nemci su primetili da je verovatnoća pojave alergijskih bolesti obrnuto srazmerna broju dece u domaćinstvu. Tu ideju je dalje uobličio britanski epidemiolog Dejvid Strakan u svom članku „Polenska kijavica, higijena i veličina domaćinstva“, objavljenom u Britanskom medicinskom žurnalu još 1989. godine.
Ko je stvarno farmakomafija?
Dok se truckate u vozu ili srčete espreso u kafiću, a željni ste razgovora, najvažnije je da odaberete temu koja vas neće odmah konfrontirati sa sagovornicima. Ne znate da li su oni zvezdaši ili partizanovci, naprednjački botovi ili „strani plaćenici“, ali je izvesno da, kao i vi, sve najgore misle o farmakomafiji. Opljunite po njoj i do Bara ili druge krajnje odrednice, odnosno do fajronta, složno ćete se nadgornjavati sa sabesednicima u nagrđivanju te omrznute industrije.
Statini – moćni lekovi protiv povišenog holesterola
Statini spadaju u najkorišćenije i najkorisnije lekove u svetu. U naučnopopularnim prikazima često se porede sa aspirinom i penicilinom. Dve njihove karakteristike zajedničke sa aspirinom jesu široka primena u cilju prevencije i blagotvorno dejstvo na odlaganje pojave, kao i na usporavanje toka kardiovaskularnih bolesti.
Da li Beograd može da bude „grad sunđer“?
Življenje u gradu prevashodno je urbanistički i tehničko-tehnološki problem, ali malo je oblasti – od estetskih do komunalno-pogrebnih – koje se o urbanom životu ne pitaju i na njega ne utiču. U širokom rasponu disciplina uključenih u upravljanje bezbednosnim i drugim rizicima boravka u gradu svoje mesto imaju medicina i, posebno, narodno (javno) zdravlje.
Gubavci su oko nas
Ovih dana paniku izaziva vest da se u Hrvatskoj i Rumuniji pojavila lepra. Guba je to, čoveče! Sad ćemo masovno da obolevamo, proterivaće nas iz kuća, stavljaće nam zvonca kako bi bežali od nas i preostaće nam jedino da se hranimo pomijama sa komunalnih deponija, bar dok još bude nekoga da ih tamo baca. Gluposti! Tako ne biva! Za lepru se zna bar 3.500 godina i sve vreme sobom nosi stigmatizujući pečat veći od bilo koje druge bolesti.
Stigao je 5G, spasavaj se ko može
Početkom ovog meseca tri naše kompanije dobile su dozvole za korišćenje 5G mreže na teritoriji Srbije. Vest nas je vratila u 2019. godinu, kada se prvi put kod nas šire čulo za tu čudnu alfanumeričku skraćenicu povodom aranžmana koji je država pravila sa kineskom kompanijom Huawei. U međuvremenu se u celom svetu dosta napredovalo, uveliko se grade bazne stanice za 5G mrežu, a u delu naše javnosti vaskrsnuto je pitanje postavljeno pre šest godina: kako će se to odraziti na zdravlje.
Ko su sejači zaraznih bolesti
Do pre nešto više od pola veka obično se polazilo od pretpostavke da su svi zaraženi ljudi – ako se nađu pod istim uslovima – podjednako efikasni kao potencijalni sejači zaraza. Bile su potrebne decenije da se taj mit razbije, a primeri koji su ga opovrgavali dugo su imali relativno ograničen domet. Pažnji stručne javnosti promicala su iskustva iz prakse kao što je – uzmimo samo jedan karakterističan primer – opis epidemije tuberkuloze u jednoj danskoj ženskoj osnovnoj školi 1943. godine.
Otkud nam to da pušači žive kraće?
U prvom delu ovog prikaza objašnjeno je da je ograničen na najznačajnije studije, a ne na sva otkrića u medicini, i da između ova dva pojma postoji razlika. Otkrića mogu da budu rezultat slučaja i sticaja srećnih okolnosti, kao što je anegdota o jabuci koja ja pala Njutnu na glavu ili slučajan prodor gljivica u Flemingovu posudu sa bakterijskom kulturom. Naučne studije su, nasuprot tome, unapred planirane, strukturisane, zasnovane na prikupljanju podataka i njihovoj analizi.
Najznačajnije studije u istoriji medicine
Istorija civilizacije nije samo obeležena, već je određivana i usmeravana pronalascima, od vatre, koplja, strele, poluge, točka, kalemljenja, do, kasnije, baruta, parne mašine i atomske energije. Po definiciji, otkriće je čin identifikovanja nečega čiji je značaj ranije bio nepoznat ili nepriznat, poput nove bakterije, hemijskog jedinjenja, gena ili druge pojave.
Da li nam preti tifus?
Ove jeseni se regionom proširila vest o pojavi tifusa u Foči. Mada su stručnjaci upozoravali da nema osnova za bombastične naslove u medijima i stvaranje panike, jer se radi samo o jednom, kako se to kaže „importovanom“ slučaju zaraze, danima je trajalo i još uvek se ne smiruje uzbuđenje u javnosti.
Od čučanja u polju do pametnih toaleta
Procenjuje se da danas 3,5 milijardi ljudi – skoro polovina svetske populacije – nema bezbedne sanitarne uslove za život. S pravom je to stanje nazvano globalnom sanitarnom krizom, pa su Ujedinjene nacije ustanovile Svetski dan toaleta (nužnika, klozeta, zahoda), 19. novembar, radi podizanja svesti o važnosti ovog ne samo higijenskog već prevashodno civilizacijskog pitanja. Ono je tokom milenijuma rešavano na sve komforniji i higijenski celishodniji način.
Da li je lekarska greška uvek greška?
U prvom oktobarskom broju svog ovogodišnjeg vikend izdanja, uticajni Njujork tajms je objavio članak pod naslovom „To je samo virus, rekli su mu u hitnoj pomoći. Nekoliko dana kasnije, bio je mrtav.“ Reč je o 20-godišnjem Semu Terblanšu, preminulom još pre dve godine.
Show More
loading
Actions
Is this you?
As a journalist, you can create a free Muck Rack account to customize your profile, list your contact preferences, and upload a portfolio of your best work.Get in touch with Zoran
Contact Zoran, search articles and posts on X, monitor coverage, and track replies from one place.
Learn more about Muck Rack