Is this you? As a journalist, you can create a free Muck Rack account to customize your profile, list your contact preferences, and upload a portfolio of your best work.
Claim your profile
Articles by Miša Brkić
Da li će radnici okrenuti leđa Trampu?
Može li šargarepa koju je Donald Tramp obećavao Amerikancima da se pretvori u batinu kojom će birači na međuizborima za Kongres oterati Trampove republikance u opoziciju i otvoriti demokratama priliku za impičment predsednika države? Ima naznaka da može. Šargarepa koja se pretvara u batinu su – carine. Odnosno, tarife kao najveća ludost ekonomski nepismenog populizma.
Rudna renta, Petrohemija, brend NIS-a na pumpama: Oko čega su se sve dogovorili MOL i Vlada Srbije
U iščekivanju još jedne odluke Američke kancelarije za upravljanje stranom imovinom (OFAC) oko licenci za poslovanje NIS-a, pregovore mađarskog MOL-a i Gaspromnjefta oko preuzimanja ruskog udela i JANAF-u oko snabdevanja NIS-a sirovom naftom, objavljujemo tekst Miše Brkića o tome šta je sve MOL „dobio“ u pregovorima sa Srbijom. Ceo tekst je izašao u Nedeljniku br. 761 koji možete nabaviti ovde. *** koliku će rudnu plaćati MOL za vađenje nafte u Srbiji?
Kako bi izgledala socijalistička Amerika?
Uživate u svom poslu. Radite koliko možete i ne više nego što je potrebno, kontrolišete svoj rad i gledate kako da ga dobro koristite… Račune više nemate. Nemate ni dugove. Ne treba vam zdravstveno osiguranje. Ne plaćate hipoteku niti imate stanodavca, jer udoban smeštaj je ljudsko pravo. Vašu penziju finansira država.
Kako bi izgledala socijalistička Amerika: Šta je u Manifestu demokratskih socijalista diglo na noge sve od Trampa do medija?
Uživate u svom poslu. Radite koliko možete i ne više nego što je potrebno, kontrolišete svoj rad i gledate kako da ga dobro koristite… Račune više nemate. Nemate ni dugove. Ne treba vam zdravstveno osiguranje. Ne plaćate hipoteku niti imate stanodavca, jer udoban smeštaj je ljudsko pravo. Vašu penziju finansira država.
Šta je MOL dobio u pregovorima sa Srbijom: Detalji Akcionarskog sporazuma u novom Nedeljniku
Zvezdani događaj. Tako bi moglo da se tumači ushićenje mađarske naftne kompanije MOL junskim Akcionarskim sporazumom s Vladom Srbije o budućem upravljanju NIS-om. Sporazum je svrstan među ključne korporativne događaje u drugom kvartalu ove godine prema Kvartalnom izveštaju koji je kompanija objavila na Berzi u Budimpešti. *** Ako je MOL potencirao postignuće Sporazuma u Kvartalnom izveštaju dostavljenom Berzi, onda verovatno za kompaniju junski dogovor s Vladom Srbije ima značajne pozitivne efekte.
Priča o škrtim Mađarima i Srbima koji se mnogo hvale
Zvezdani događaj. Tako bi moglo da se tumači ushićenje mađarske naftne kompanije MOL junskim Akcionarskim sporazumom s Vladom Srbije o budućem upravljanju NIS-om. Sporazum je svrstan među ključne korporativne događaje u drugom kvartalu ove godine prema Kvartalnom izveštaju koji je kompanija objavila na Berzi u Budimpešti.
Onaj zec koji čuva kupus
Tipot Dom (Kupola za čajnik) smatrao se do pre neki dan najvećim korupcionaškim skandalom federalne vlade u istoriji Sjedinjenih Američkih Država. Slučaj je bio vezan za tajno podmićivanje zvaničnika administracije predsednika Vorena G. Hardinga koje je podmazivalo unosne regulatorne ishode 1921. i 1922. godine. Ministar unutrašnjih poslova Albert B. Fol tajno je 1922.
„Donald Tramp, zec koji čuva kupus“: Nova analiza Miše Brkića u štampanom izdanju Nedeljnika
*** Od 30. juna 2026. godine Tipot Dom nema više status najvećeg korupcionaškog skandala u Americi. Tog dana Kancelarija za vladinu etiku objavila je godišnju imovinsku prijavu predsednika Donalda Trampa za 2025. godinu. Na 927 stranica prijave prikazan je razlog zašto je unosno biti američki predsednik – 47. stanovnik Bele kuće Donald Tramp zaradio je 2,2 milijarde dolara u 2025. godini. „Trampovi prihodi u 2025. godini skočili su na 2,2 milijarde dolara, u poređenju sa 622 miliona dolara u 2024.
Kako sam s gazda Jezdom pobegao iz Jugoslavije
Tekst „Fišer, Spaski, Zita, Jezda i kofer sa 5 miliona dolara u kešu“ na portalu Velike priče vratio me je u 33 godine staru dogodovštinu s Jezdimirom Vasiljevićem, zvanim gazda Jezda, vlasnikom štedionice Jugoskandik, u kojoj sam učestvovao kao novinar „Borbe“. (Zahvalnost autoru teksta Marku Preleviću za podsećanje.) Beše osunčana nedelja, 8. mart 1993. godine. U 10 sati zvoni telefon. „Traži te Manjo“, kaže gospođa Brkić.
„Kako sam s gazda Jezdom pobegao iz Jugoslavije“: Miša Brkić u štampanom izdanju Nedeljnika
Beše osunčana nedelja, 8. mart 1993. godine. U 10 sati zvoni telefon. „Traži te Manjo“, kaže gospođa Brkić. Svašta čoveku proleti kroz glavu kad ga taj dan u to vreme zove glavni i odgovorni urednik. „Pakuj se, ponesi pasoš i u dva sata da si u Maršala Tolbuhina, iznad Slavije. Ideš s Jezdom u Budimpeštu, tamo će da drži konferenciju za štampu, izgleda da najavljuje novi meč Fišera i Spaskog.“ Pitam: „A što ne drži konferenciju u Beogradu“, čujem Manju kad kaže: „Ćuti bre i pakuj se.
Da li su subvencije prevara ili prednost?
Primorani smo da se branimo. Tako bi, u slobodnom prevodu, mogao da se tumači predlog novog zakona (Akt o industrijskom ubrzanju) kojim Evropska unija pokušava da se odbrani od agresivne strategije kineskih proizvođača električnih automobila, baterija i solarnih panela da zauzmu njeno tržište. Ta strategija ne počiva na većoj efikasnosti i produktivnosti kineskih kompanija nego na nelojalnoj konkurenciji iza koje se kriju ogromne subvencije države.
Da li su subvencije prevara ili prednost: Nova analiza Miše Brkića u štampanom izdanju Nedeljnika
*** Državna pomoć industrijama naročito izražena u vreme zdravstvene pandemije i energetske krize izazvane ratovima u Ukrajini i na Bliskom istoku pokazala se kao „danajski dar“ koji s vremenom raste, postaje sve moćniji a sve manje aktera pita se da li je uloga vlade da subvencioniše privatne kompanije. Ta pomoć dobija strukturni i sistemski karakter u odnosu na onu (jednokratnu) pomoć koju su države davale 2008–2009. u vreme finansijske krize.
Šta su MOL i Srbija potpisali?
U senci očekivanog velikog konačnog dogovora o sudbini Naftne industrije Srbije (NIS) objavljena je vest da su se država Srbija, kao manjinski akcionar, i mađarska kompanija MOL, kao verovatni većinski vlasnik, sporazumeli oko buduće vlasničke koegzistencije u NIS-u. Šta implicira ova objava? MOL iz Budimpešte poručuje da su ”pregovori sa prodavcem (Gaspromnjeftom, prim. nov.) i nadležnim institucijama (OFAC i regulatori tržišta) i dalje u toku kako bi se finalizovala predmetna transakcija”.
Kako je komunistički holding opljačkao Kubu
Tajno društvo? Revolucionarna ćelija? Humanitarna organizacija? Ili jedna od nemilosrdnih multinacionalki s Volstrita? U državi izuzetno mali broj ljudi, ne više od nekoliko desetina od ukupno 11 miliona stanovnika, upoznato je šta se krije iza te šifre i ko stoji iza nje. Malo ko u svetu, doskoro, znao je kakva je to pojava i šta ona znači.
„Kako je komunistički holding opljačkao Kubu“: Nova analiza Miše Brkića u štampanom izdanju Nedeljnika
GAESA je kubanska kompanija Grupo de Administracion Empresarial S.A. (Grupa za poslovnu administraciju), država u državi, poslovni megakonglomerat koji okuplja 25 preduzeća, kontroliše najmanje 40 a procene idu i do 70 odsto kubanske ekonomije, s prihodima tri puta većim od trenutnog budžeta države, s bruto profitom od oko 37 odsto kubanskog BDP-a, s učešćem od 34 odsto u izvozu zemlje i s vrednošću ukupne imovine od oko 18 milijardi dolara.
A šta kad data centri potroše pola srpske struje?
Ko smešta Zeki Rodžeru? To dobronamerno, i pomalo šaljivo, pitanje postavlja svako ko prati polemiku unutar državnog vrha Srbije oko energetske budućnosti zemlje, provociran naslovom kultnog filma Roberta Zemekisa iz 1988. godine i tihom sumnjom da je u mogućoj ulozi glavnog junaka – predsednik države.
Evropa spremila udarac za Trampa i Si Đinpinga
Sjedinjene Američke Države – Kina, SAD – Kanada, SAD/EU – Rusija, SAD – EU, pa onda EU – SAD, a uskoro i EU – Kina. Ekonomski ratovi bukte širom sveta. Od pre neki dan Brisel i Peking gledaju se preko protekcionističkog nišana. A posle najave Donalda Trampa da će za 25 odsto podići carine na uvoz evropskih automobila i kamiona i Brisel i Vašington podešavaju nišane. Da li se Evropska unija najzad odlučila da pokaže zube i sebe pozicionira kao globalnog industrijskog i trgovačkog partnera?
Ekskluzivno: Idea prodata za 40 miliona evra, DIS za 50 miliona evra
Nedeljnik ekskluzivno saznaje da je novoosnovana kompanija Alta retail vlasnika Davora Macure platila 40 miliona evra za Idea markete i još četiri firme koje su u Srbiji poslovale pod okrilje hrvatske Fortenova grupe. Za sada je teško proceniti da li je preplaćena firma kojom se godinama loše upravlja i koja je faktički bankrotirala. Ekskluzivna je i vest da je Aman kupio DIS za 50 miliona evra. Uklapaju li se ove dve akvizicije u strategiju državotvorne maloprodaje Nije da se nije znalo.
Šta ako Rusi odustanu od prodaje NIS-a nakon izbora u Mađarskoj?
Mađarska je sada označena kao neprijateljska država. Javlja ruska državna agencija RIA. Mađarska će preispitati sve ugovore u vezi sa ruskom energetikom i ponovo ih pregovarati ili raskinuti ako to bude bilo neophodno. Izjavio je pobednik na parlamentarnim izborima Peter Mađar. Njegov fokus je Evropska unija i njena zajednička energetska politika. Ruska nafta teško da će biti korišćena kao moneta za mađarsko ucenjivačko trgovanje sa Evropskom Unijom. Putinova Kominterna izgubila je važnog člana.
MOL se sprema za novu upravu
Tradicionalno, mnogo godina unazad godišnja Skupština akcionara mađarske naftne kompanije MOL održavana je u poslednjoj nedelji aprila ili prvoj nedelji maja. Ove godine, Skupština akcionara održana je poslednjeg radnog dana pred nedeljne parlamentarne izbore. Godišnje okupljanje akcionara u principu služi da menadžment svede poslovni račun za prethodnu godinu i eventualno obraduje akcionare visinom dividende (prinosa) koju dobijaju na osnovu postignutih rezultata.
Zašto je Sergej Brin zbrisao iz Kalifornije
Sergej Brin, suosnivač Gugla, dao je u martu donaciju od 25 miliona dolara organizaciji koja vodi kampanju protiv uvođenja poreza na superbogate u Kaliforniji. Dva meseca ranije Brin je uplatio donaciju od 20 miliona dolara za istu namenu. Zakon, za koji lobira Sindikat zaposlenih u uslugama, predviđa jednokratno oporezovanje svakog stanovnika Kalifornije bogatog više od milijardu dolara sa pet odsto a država bi tako prikupljeni novac trošila na obrazovne, zdravstvene i socijalne programe.
Brzi voz Beograd–Budimpešta odlaže se do leta: Test pokazao da rampe ne rade na 3 ukrštanja
Ništa od brzog voza Beograd-Budimpešta. Iako su iz Beograda poslednjih meseci stizala brojna uverenja kako će voz krenuti sa 160 kilometara na sat krajem februara, pa u martu a onda početkom aprila, iz mađarskog Ministarstva građevinarstva i saobraćaja stiglo je saopštenje da se puštanje ove relacije u saobraćaj najranije očekuje na leto, iako novi ciljni datum nije preciziran. Ovog puta u pitanju nisu manjkavosti na pruzi nego u vozovima.
Zašto je rat na Bliskom istoku već napravio problem poljoprivrednicima: Proizvodi se u Zalivu, a nije nafta
*** Rat i zatvaranje Ormuskog kanala remete globalne lance snabdevanja đubrivima u najgorem mogućem trenutku početka prolećne sezone sadnje, kad poljoprivrednici kupuju i primenjuju sredstva za prehranu kukuruza, soje i pšenice. Urea je najšire korišćeno azotno đubrivo na svetu, a sumpor je ključna sirovina za proizvodnju fosfatnih đubriva. Zemlje Persijskog zaliva čine oko 30 odsto globalne trgovine ureom, oko 23 odsto gotovim fosfatnim đubrivima i oko 50 odsto sumporom.
Zašto je Ras Lafan važan za čipove
Milioni ugroženih i najverovatnije izgubljenih radnih mesta u agrobiznisu, auto-industriji, rudarstvu, metalurgiji, petrohemiji, visokim tehnologijama, industriji ambalaže… I novih 45 miliona stanovnika planete gurnutih u akutnu glad, upozorava Svetski program za hranu (WFP). To su preteće posledice pokidanih lanaca snabdevanja koje izaziva rat u Persijskom zalivu. Nisu više u pitanju samo nestašica i poskupljenje benzina, dizela, kerozina i gasa i tim povodom pogurana inflacija.
Zašto je „Srbija 2030“ još jedna greška?
Cilj je ostvariti tehnološku nadmoć u ključnim područjima poput veštačke inteligencije i kvantnog računarstva… Državne banke dobiće 44 milijarde dolara za jačanje finansiranja tehnoloških kompanija… Oporavak privrede moguć je uz državne podsticaje… Biće poboljšana borbena spremnost i ubrzaće se razvoj naprednih borbenih sposobnosti… Ublažiće se zabrinutost u vezi sa zapošljavanjem, obrazovanjem i zdravstvenom zaštitom… Ovo su samo neki od detalja iz sveobuhvatne strategije za privrednu i...
Da li je Srbija umorna od reformi: Kome prizivanje industrijske politike ledi krv u žilama?
Iako pomalo sramežljivo, u Pozivnom pismu (organizacionog odbora Kopaonik biznis foruma) priznaje se da je Srbija i dalje „okovana duboko ukorenjenim slabostima u upravljanju, infrastrukturi i institucionalnim kapacitetima“ (eufemizam za nesređenu, neefikasnu i razvaljenu državu), ali i pored toga članovi Programskog odbora KBF-a insistiraju da država mora ograničiti tržište i da „industrijska politika mora postati nacionalni projekt… Za Srbiju, industrijska politika nije relikt prošlosti –...
Kako se socijalistička petoletka vratila u biznis
Spor rast, ratne napetosti, inflacija, poremećaji lanaca snabdevanja, fragmentacija i usporavanje svetske trgovine, pad realnih dohodaka, rastuće nejednakosti i kašnjenja u zelenoj agendi. Krivac za sve ove probleme i pošasti savremenog sveta je tržište, smatraju organizatori ovogodišnjeg Kopaonik biznis foruma (odmilja zvanog „Srpski Davos“), i zato njihovo rešavanje zahteva „nijansiranu dijagnostiku i pažljivo uravnoteženu mešavinu mogućih političkih i strukturnih intervencija“.
Industrijska politika u Srbiji na delu: Analiza Miše Brkića u specijalnom biznis izdanju Nedeljnika
Pravo ogledalo dosadašnje industrijske politike jeste stanje u kome su srpska javna i državna preduzeća. Njihovi poslovni rezultati nikako ne podržavaju nastavak državnog upravljanja privredom.
Stari kontinent ipak nije za bacanje
Trebalo joj je samo deset dana da se vrati. Vitalnija, poželjnija, spremnija, odlučnija, motivisanija, atraktivnija. Spektakularno na velika vrata 17. i 27. januara Evropa je ušetala na svetsku pozornicu kojom u poslednje vreme dominiraju neizvesnosti, visoko podignuti zidovi (barijere) i lični hirovi samopromovisanih vladara sveta.
Uskrsnuće Evrope: Miša Brkić za Nedeljnik o tome zašto Stari kontinent nije za bacanje
Trebalo joj je samo deset dana da se vrati. Vitalnija, poželjnija, spremnija, odlučnija, motivisanija, atraktivnija. Spektakularno na velika vrata 17. i 27. januara Evropa je ušetala na svetsku pozornicu kojom u poslednje vreme dominiraju neizvesnosti, visoko podignuti zidovi (barijere) i lični hirovi samopromovisanih vladara sveta.
Evropa prodaje Ameriku
Kontratarife. Drastične globe tehnološkim kompanijama. Povećani porezi na digitalne usluge. Kirija na vojne baze, ili njihovo zatvaranje. Bojkot Svetskog fudbalskog prvenstva… To je do sada bio deo arsenala „prinudnog oružja“ koji je Evropska unija spremila za rat s kontinuirano nepredvidivim američkim predsednikom posle njegovog novog carinskog nasrtaja na članice EU koje podržavaju Dansku i Grenland.
"Prodaj Ameriku": Miša Brkić za štampani Nedeljnik o tome šta se dešava kada trgovinski rat postane finansijski
Kontratarife. Drastične globe tehnološkim kompanijama. Povećani porezi na digitalne usluge. Kirija na vojne baze, ili njihovo zatvaranje. Bojkot Svetskog fudbalskog prvenstva… To je do sada bio deo arsenala „prinudnog oružja“ koji je Evropska unija spremila za rat s kontinuirano nepredvidivim američkim predsednikom posle njegovog novog carinskog nasrtaja na članice EU koje podržavaju Dansku i Grenland.
Šta MOL donosi Srbiji kupovinom NIS-a
Od kraja novembra i početka decembra prošle godine pa sve do pre neki dan Budapest Stock Exchange s velikom naklonošću prati najave o mogućem preslagivanju vlasništva Naftne industrije Srbije i kupoprodajnoj transakciji u kojoj mađarska naftna kompanija MOL kupuje od ruskog Gaspromnjefta 56,15 odsto udela NIS-a. Da tu akviziciju smatraju povoljnom investitori su pokazali povećanom kupovinom akcije MOL-a koja je u posmatranom periodu porasla fantastičnih 20 odsto. Samo 13. i 14.
Šta nam donosi MOL, predator s kontroverznom taktikom i besprekornom strategijom: Analiza Miše Brkića u novom "Nedeljniku"
Pretnja koju nosi novo vlasničko partnerstvo u NIS-u, a na koju treba obratiti pažnju, jeste „neformalno“ (neka to bude eufemizam za nezakonito i predatorsko) ponašanje MOL-a koje se svojevremeno u slučaju INA pretvorilo u prvorazredni korupcionaški skandal. MOL je postao suvlasnik kompanije INA s 25 odsto deonica (plus jedna) koje je 2003. godine kupio za 505 miliona evra da bi posle pet godina dogurao do 47,15 odsto udela i tako postao njen najveći akcionar.
Srbija u društvu DR Konga, Ruande i Kazahstana po zaštiti privatne imovine
Mi nikome nećemo otimati privatnu imovinu. Kad predsednik Srbije to izjavi, povodom promene vlasništva u NIS-u, moglo bi se poverovati da je Srbija visokorangirana država u svetu koja zakonima i praksom štiti privatno vlasništvo. Nažalost, nije. Sudeći po lestvici Alijanse za zaštitu privatne imovine (PRA) za 2025. godinu Srbija je država u kojoj se privatno vlasništvo štiti „srednje žalosno“. Naime, na toj listi sa 126 analiziranih država, Srbija je rangirana na 60.
Još jedna zabluda: "Srbija štiti privatnu imovinu..."
Mi nikome nećemo otimati privatnu imovinu. Kad predsednik Srbije to izjavi, povodom promene vlasništva u NIS-u, moglo bi se poverovati da je Srbija visokorangirana država u svetu koja zakonima i praksom štiti privatno vlasništvo. Nažalost, nije. Sudeći po lestvici Alijanse za zaštitu privatne imovine (PRA) za 2025. godinu Srbija je država u kojoj se privatno vlasništvo štiti „srednje žalosno“. Naime, na toj listi sa 126 analiziranih država, Srbija je rangirana na 60.
Lista 25 najbogatijih ljudi u regionu: Samo u prazničnom dvobroju Nedeljnika pročitajte ko je među 100 najbogatijih
Bogatstvo 100 najbogatijih ljudi u regionu za godinu dana uvećano je za dve milijarde evra. Po rastu bogatstva. regionalni biznismeni prate svetski trend. Nije, međutim, baš sve u našem regionu isto kao u razvijenom svetu. Na primer, visokotehnološke kompanije koje su prethodne dve-tri godine predvodile listu 100 najbogatijih sada su u blagom padu. Iako je Srbiju zahvatila velika politička i ekonomska kriza, na Listi 100 najbogatijih najviše je (48) poslovnih ljudi iz Srbije.
Ovo su 10 najbogatijih ljudi u regionu: Tradicionalna Lista 100 najbogatijih samo u prazničnom dvobroju Nedeljnika
Dve milijarde evra! Za toliko je uvećano bogatstvo 100 najbogatijih ljudi u regionu za godinu dana. Po rastu bogatstva regionalni biznismeni prate svetski trend. Forbs kaže da je za isti period bogatstvo najbogatijih 3.028 biznismena, investitora i naslednika uvećano za dva biliona. Iako je kriza, bogatiji su još bogatiji. Iako je kriza, najveći broj kompanija u regionu raste više nego što pada.
TOP 100: Lista najbogatijih ljudi u regionu za 2025. godinu
*Godišnju Listu 100 najbogatijih u regionu tradicionalno objavljuje magazin Nedeljnik, a lista je realizovana u saradnji sa vodećim medijima u regionu: slovenačkim dnevnim listom Finance (i portalom Finance Manager), hrvatskim ekonomskim nedeljnikom Lider, bosanskohercegovačkim dnevnim listom Oslobođenje i ekonomskim portalom Kapital iz Severne Makedonije. Celu listu pogledajte na kraju teksta. Detaljno objašnjenje korišćene metodoligije takođe možete pronaći na kraju teksta.
"Korupcija u Hrvatskoj od stoljeća sedmog"
Treći deo feljtona iz knjige “20 godina hrvatskog biznisa 2005. – 2025.” autora Gorana Litvana, koji je priredio Miša Brkić. Prethodni nastavak pročitajte OVDE. *** U doba napretka liberalne ekonomije u Hrvatskoj državni kapitalizam nije oslabio – naprotiv! To je ocena autora knjige Gorana Litvana kojom počinje ali se i završava poglavlje ”Državni sektor u čvrstom zagrljaju politike”.
Državna šteta od privatizacija Plive i Ine (i državna korist od propasti Agrokora)
Drugi deo feljtona iz knjige “20 godina hrvatskog biznisa 2005. – 2025.” autora Gorana Litvana, koji je priredio Miša Brkić. Prvi nastavak pročitajte OVDE. *** Poglavlje ”Velike privatizacije na štetu države” počinje konstatacijom da su privatizacije Plive i Ine indikativne za to razdoblje, a i šire. Nekadašnja hrvatska perjanica Pliva danas je tek pogon strane kompanije (Teva) koji je prestigla susedna Krka, inače u vlasništvu slovenačkih fondova.
Bin Zajed kupuje NIS: Miša Brkić ekskluzivno za "Nedeljnik"
ADNOC, nacionalna naftna kompanija Abu Dabija, najverovatniji je kupac ruskog udela u Naftnoj industriji Srbije. Tu informaciju potvrdio je Nedeljniku odlično upućeni insajder, koji jezamolio za anonimnost. Predsednik uprave ADNOC-a šeik Muhamed bin Zajed al Nahjan direktno se uključio u ovu transakciju pošto ga je srpski predsednik Aleksandar Vučić zamolio da se pojavi kao kupac 56,15 odsto ruskog vlasništva i NIS-u. Bin Zajed je već u prvom razgovoru s Vučićem dao zeleno svetlo.
EU je najbolje što se desilo Hrvatskoj
Prvi deo feljtona iz knjige “20 godina hrvatskog biznisa 2005. – 2025.” autora Gorana Litvana, koji je priredio Miša Brkić *** Ništa nije nabolje promenilo državu i ekonomiju kao ulazak Hrvatske u Evropsku uniju.
Gde su danas „kumrovački đaci“: Čitajte tekst Miše Brkića u novom broju Nedeljnika
Kad su hitro građeni i pompezno otvarani, malo ko je mogao i da pomisli da će Političku školu i Spomen-dom zadesiti ovakva sudbina. Polaznici i svršeni đaci posle godinu dana izučavanja lika i dela Josipa Broza bili su ubeđeni da će komunistički hram znanja trajati „dok je sveta i veka“.
Gde su danas "kumrovački đaci"?
Uobičajen redakcijski sastanak. Kolegijum je odlučio i šef Deska dobio je zadatak da obavesti redakciju o pripremama za novogodišnji broj – šta će biti ekskluziva, koji će političari, direktori preduzeća, glumci, pevači, fudbaleri… biti intervjuisani, koje su reportaže pripremljene…. I za kraj, “šlag na tortu” – čija će slika krasiti novogodišnji kalendar. To je u to vreme bio kultni detalj o kojem se strogo vodilo računa jer je zbog tog kalendara tiraž štampan u 450.000 primeraka.
Karl Marks ili Lepa Brena: Kako se (i zašto) 80-tih biralo ko će krasiti novogodišnji kalendar dnevnih novina?
Politička škola Saveza komunista Jugoslavije „Josip Broz Tito“ u Kumrovcu zatvorena je pre 35 godina a uskoro bi mogla da bude otvorena kao dom za stare i nemoćne. Komunistički univerzitet ideja je doživotnog predsednika Jugoslavije Josipa Broza Tita, a sedište škole nije slučajno odabrano. „Kumrovački đak“ bilo je kodno ime za komunističke jezuite koji su posle jednogodišnjeg kursa tumačili i širili Titovo učenje ali i sudili i presuđivali u ideološkim sporovima.
Odlučujući udarac peronistima: Milei obezbedio mandat za svoju revoluciju slobodnog tržišta
Argentinski predsednik Havijer Milei položio je presudan test svog libertarijanskog eksperimenta. Mimo očekivanja većine analitičara i posmatrača, njegova partija La Libertad Avanza ubedljivo je pobedila na parlamentarnim izborima – osvojila je 40,84 odsto glasova, a peronistička stranka Fuerza Patria obezbedila je 31,67 odsto.
Kako je Milei pobedio?
Argentinski predsednik Havijer Milei položio je presudan test svog libertarijanskog eksperimenta. Mimo očekivanja većine analitičara i posmatrača njegova partija La Libertad Avanza ubedljivo je pobedila na parlamentarnim izborima – osvojila je 40,84 odsto glasova, a peronistička stranka Fuerza Patria obezbedila je 31,67 odsto. Mileijeva mlada libertarijanska stranka dobila je podršku širom zemlje, uključujući i neke iznenađujuće krajeve (Santa Fe, Kordoba) koji su dugo bili pod uticajem peronizma.
Putin "nalupao packe" Vučiću zbog pokušaja tajne kupovine NIS-a: Miša Brkić otkriva kako je propala ideja nacionalizacije naftne kompanije
Ponuda hrvatske državne kompanije JANAF da kupi ruski deo u NIS-u samo je vrh ledenog brega koji se valja prema Srbiji i nagoveštaj mogućeg energetskog preslaganja u regionu u kome se Beograd najmanje pita… Ponuda JANAF-a, prema zagrebačkim izvorima, mogla bi biti samo vrh ledenog brega koji se valja prema NIS-u.
Zašto ljudi u ekonomski slobodnim državama žive duže
Hongkong i Singapur – Zimbabve i Venecuela. Dva pola modernog sveta u trećoj deceniji novog milenijuma. Dve ekonomski najslobodnije i dve ekonomski najneslobodnije jurisdikcije i države od 165 rangiranih u najnovijem istraživanju instituta Frejzer i Kejto čiji su analitičari izračunali Indeks ekonomske slobode sveta 2025. (EFW) koji meri da li i koliko institucije i vladine politike dopuštaju pojedincima da sami biraju ekonomske izbore.
Show More
loading
Actions
Is this you?
As a journalist, you can create a free Muck Rack account to customize your profile, list your contact preferences, and upload a portfolio of your best work.Get in touch with Miša
Contact Miša, search articles and posts on X, monitor coverage, and track replies from one place.
Learn more about Muck Rack