Miša Brkić

Primorani smo da se branimo. Tako bi, u slobodnom prevodu, mogao da se tumači predlog novog zakona (Akt o industrijskom ubrzanju) kojim Evropska unija pokušava da se odbrani od agresivne strategije kineskih proizvođača električnih automobila, baterija i solarnih panela da zauzmu njeno tržište. Ta strategija ne počiva na većoj efikasnosti i produktivnosti kineskih kompanija nego na nelojalnoj konkurenciji iza koje se kriju ogromne subvencije države.

*** Državna pomoć industrijama naročito izražena u vreme zdravstvene pandemije i energetske krize izazvane ratovima u Ukrajini i na Bliskom istoku pokazala se kao „danajski dar“ koji s vremenom raste, postaje sve moćniji a sve manje aktera pita se da li je uloga vlade da subvencioniše privatne kompanije. Ta pomoć dobija strukturni i sistemski karakter u odnosu na onu (jednokratnu) pomoć koju su države davale 2008–2009. u vreme finansijske krize.

U senci očekivanog velikog konačnog dogovora o sudbini Naftne industrije Srbije (NIS) objavljena je vest da su se država Srbija, kao manjinski akcionar, i mađarska kompanija MOL, kao verovatni većinski vlasnik, sporazumeli oko buduće vlasničke koegzistencije u NIS-u. Šta implicira ova objava? MOL iz Budimpešte poručuje da su ”pregovori sa prodavcem (Gaspromnjeftom, prim. nov.) i nadležnim institucijama (OFAC i regulatori tržišta) i dalje u toku kako bi se finalizovala predmetna transakcija”.